Stres je sve sa cime se suočavamo. Postoji dobar i los streš, hronicni i akutni, stres na poslu, stres kod kuce, stres u okolini gde zivimo..I jednostavno ne mozemo bez njega i nekako i jacamo kada smo u stresnim situacijama.
Najvise gde stvaramo stres su nase misli.
Tokom godina stres se nagomilava, i nekada odreagujemo na takve situacije, ali vecinom stres se akumilira u nama i dolazi do zdravstvenih problema. Na neki nacin i ako ne znamo da smo pod stresom i ne razmisljamo, mozemo to spoznati kako nam telo salje signale kao sto su stiskanje sake, grcenje misica, bolovi u glavi, znojenje..itd.
Sigurno ste culi za izreku kako Um menja telo, ali to vazi i obratno jer Telo menja um. Koliko puta ste promenili svoj izgled, idem u teretanu, posle par treninga vam je vec bolje psihicki, a da ne pricamo posle 6 meseci ili koju godinu kontinuiranog vezbanja. U zavisnosti od tezine i prirode stresa. To je ogroman teret za organizam. Sigurno ste imali nekada osecaj da ste se psihicki i fizicki mnogo umorili posle nekih stresnih situacija.E, to vam je potrosnja energije tj. ATP koja se proizvodi i koje nase
telo trosi da bih ste bili na nogama.
Kada smo pod stresom nas organizam mobilizuje svaku celiju, hormon, i organ , sve u nasem telu da odreagujemo i da se ponasamo razumno koliko je to moguce i resimo probleme pod takvim okolnostima…
TELO RADI ZA NAS, NE PROTIV NAS…
Vezbanje i stres
Dok vezbamo nivo stresa je ogroman. Povisen krvni pritisak, povisen puls, znojenje, ubrzano disanje, kortizol je povisen, ali ipak posle treninga se osecamo super. Kako to?
Kada treniramo mi smo pod takozvanim fizickim stresom. Na taj nacin mi sami sebi stvaramo stres , ali dobar stres. Ta energija koja se stvara i koja mozemo da je mobilizujemo na nacin na koji nam ona treba da odradimo nesto pod takvim okolnostima, sebi stvaramo izazov koji moramo da predjemo taj zadatak.. Jača nam fizička snaga, mentalno i psihicki takodje, duhovno. Dobijamo vise kiseonika u mozak, misice ,krvotok, želudac. Razboriti mislimo.
Drugim recima ako se nadjemo u nekoj stresnoj situaciji energija koja se akumilira mozemo da mobilizujemo tamo gde nam je najpotrebnija, naučili smo kako da odreagujemo.
Stres i ishrana
Koliko vas kada je pod sresom jede vise, a koliko vas jede manje?
Kako se tada osećate?
Kada ste manje gladni gde je uzrok stres to se zove Simpatički tj. Vaš simpatički nervni sistem je mreža nerava koja pomaže vašem telu da aktivira svoj odgovor „bori se ili beži“. Aktivnost ovog sistema se povećava kada ste pod stresom, u opasnosti ili ste fizički aktivni. Njegovi efekti uključuju povećanje broja otkucaja srca i sposobnost disanja, poboljšanje vida i usporavanje procesa poput varenja.
Suprotno tome ide prejedanje u stanju stresa tj. Parasimpatički.
Parasimpatički nervni sistem se može posmatrati kao potpuna suprotnost simpatičkom nervnom sistemu. Iako je takođe deo našeg autonomnog nervnog sistema – reakcije koje naše telo radi bez potrebe da bilo šta činimo – naš parasimpatički nervni sistem opušta telo.
Da bi opustio telo, parasimpatički nervni sistem će usporiti mnoge funkcije koje zahtevaju veliku količinu energije; ovo je suprotno od simpatičkog nervnog sistema, koji će nam obezbediti više energije za preživljavanje. I zbog toga neko tvrdi da je izuzetno umoran nakon napada panike, pošto se tokom aktivacije simpatičkog nervnog sistema koriste visokoenergetski procesi, to može da ostavi čoveka posle
iscrpljenog. Neke od funkcija parasimpatičkog nervnog sistema su potpuno suprotne funkcijama simpatičkog nervnog sistema. PNS može usporiti rad srca, povećati aktivnost žlezda i opustiti mišiće sfinktera. Ukratko, parasimpatički sistem pokreće takozvani „odmori se i nahrani telo“. Ali Parasimpatički se može i prokomentarisati i kao emotivno prejedanje.
To je veliki problem jer telo žudi za viskokokoncentrovanim šećerima, masnoćama, brzom hranom, i teško se kontroliše i dolazi do gojaznosti, posebno u predelu abdomena.
Procesom industrijalizacije, nauka i tehnologija je nepredovala pa tako su i marketing i psihologija. Velike koorporacije prave hranu koja stvara zavisnost,i utice na kognitivne funkcije kao i na poboljšanje fizickih performansi.
Stres, signali i požuda za hranom
Da li su to unutrašnji signali ili spoljašnji i sta to znači?
Kada vidimo neku hranu, a još smo pod stresom, prvo nam se otvaraju spoljni signali tj. vid, ili se naježimo, sledeći su unutrašnji koji su povezani s spoljnim, miris, dodir, i na kraju unutrašnji, želudac, ukus, hormoni. Hormonski dizbalans može dovesti do hormonskog poremećaja, hroničnog pa i do autoimunog oboljenja.
Samokontrola je uspeh svega. Vidim, ali ne reagujem, osećam ali sam smiren. To važi za sve. Kada to naučimo pobedili smo sebe.
Na kraju krajeva stres je uvek prisutan. Bolje imati malo stresa tokom života, nego ga nemati uopšte. Razmislite sta to znači.
Nemanja Ljubisavljević
Trener i Savetnik za Ishranu
