Masti, činjenice i njihov uticaj na organizam čoveka

Masti

 

Svi znamo da ima dobrih i loših masti. Neki kažu da je dobro jesti puno masti, neki kažu da nije, treba jesti masti ali u umerenim količinama, kako su masti glavni uzroćnici bolesti srca i krvih sudova, LDL jel loš,a HDL dobar..itd. Ovde ću objasniti koje su razlike između biljnih ulja i životinjskih masti, kako su masti dobre i loše i koje su to, i kako ih treba konzumirati.

 

Ishrana pretežno životinjskog porekla je uvek prisutna i u to većoj zemljinoj populaciji. Hiljade kilometara šuma se krči i seče zbog industrijske proizvodnje mesa. Prave se ogromne farme i to raste iz dana u dan.

Od početka 2017.-te godine do dana 01.09.2017.

 

– isečeno je ili zapaljeno 862216,98 tona hektara šume,
– proizvedeno je 197,866,897 tona stoke,
– 39,937,870,532 tona piletina,
– 931,413,154 tona svinjetine,
– 3,227,106 tone konjetine.

 

 

Samo od početka 2017.-te godine preminulo je

 

– 11,933,912 milona ljudi od kardiovaskularnh bolesti,
– 5,829,000 miliona ljudi od uzroka bolesti raka,

– Takođe postoji 1,647,332,700 ljudi imaju prekomernu težinu, 685,952,463 ljudi koji su gojazni.

 

Ljudsko telo proizvodi holesterol. Najveći deo holesterola nastaje u jetri, a može nastati i u sluzokoži creva i nadbubrežnim žlezdama. Odatle se putem krvotoka prenosi do ćelija organizma. U krvi se holesterol transportuje tako što se veže za proteine gradeći lipoproteine. Holesterol, je između ostalog, potreban za izgradnju ćelijskih membrana i proizvodnju nekoliko osnovnih hormona (kao npr. adrenalin, estrogen i testosteron), kao i u obnovi zidova krvnih sudova.

Kada konzumiramo pretežno hranu životinjskog porekla, kao i hranu koja je mešavina šećera i masti to dovodi to povišenog holesterola u krvi. Pored toga što naše telo proizvodi holesterol koji ima dobru funkciju i koji se iskorišćava, holesterol koji unosimo putem ishrane se taloži u našem telu kao masti, jer to prevazilazi naše fiziološke potrebe. Taloži se pretežno u krvnim sudovima, kao i oko abnomena, bubrega i jetre. Poremećaj holestrola u telu dovodi do poremećaja u radu sa štitnom žlezdom, dijebetes, gojaznost, kardiovaskularna oboljenja. Kada se holestrol taloži u krvnim sudovim ( u koronearnim arterijama koje se nalaze u srcu ), sprečava se dotok krvi koja hrani srce, tada nastaje začepljenje koje može da dovede do angine paktoris, visokog pritiska, infarkta.

 

LDL i HDL

 

– LDL ili loš holesterol se unosi putem ishrane, i taj holestol se taloži u srčanim arterijama ukoliko ga ima previše u krvi. Lepi se za krvne sudove i tako dolazi do težeg protoka krvi i elastičnosti, što može da dovede do bolesti srca, i infarkta. Takođe se taloži u karotidnoj arteriji koja se nalazi u vratu i koja doprima krv do mozga, što može da dovede do šloga i visokog krvnog pritiska.

HDL

se proizvodi u jetri i to je dobar holesterol. Njegova funkcija je da otklanja višak lošeg holesterola sa zidova krvnih sudova, tkiva i ćelija. HDL doprima višak holestrola u jetru koja ga na kraju izbacuje.

 

 

Trans masti i masne kiseline

 

Zasićene masne kiseline su loše jer povećavaju LDL i samim tim i rizik od mnogih bolesti. Hrana koja sadrži visok % zasićene masne kiseline su:

 

– Palmino ulje
– Ulje od korena palme
– Mlečni proizvodi
– Meso životinjskog porekla
– Fast food
– Rafinirani slatki proizvodi

 

Polinezasićene masne kiselne

 

– Nalaze se u biljnim uljima, ribi i drugoj hrani iz mora. Omega-3 i omega-6 masne kiseline su tipa polinezasićenih masnih kiselina, a spadaju u red esencijalnih masnih kiselina jer ih naše telo ne može samo sintetisati, pa se moraju unositi hranom.

 

 Trans masti

u ishrani povećavaju ukupan holesterol u krvi i to ldl holesterol (loš holesterol) izazivaju bolesti srca i krvnih sudova, kao i teške hronične bolesti – dijabetes tip 1 i tip 2, kancer,alergije i depresiju.

 

Trans masti su prirodan sastojak namirnica životinjskog porekla kao što su meso i mlečni proizvodi, ili kada u procesu industrijske proizvodnje hrane pretrpe promene i pretvore se u čvrst oblik,postaju i te kako opasne.To su takozvane industrijske masti koje nastaju tako što se hidrogenizacijom (dodavanjem vode) tečna biljna ulja prevode u polučvrste masti da bi se produžio rok trajanja i poboljšali tekstura i ukus proizvoda.Sve to uzrokuje povisen LDL holesterol u krvi.

 

 

Dobre masti

 

 Mononezasićene, Omega 3, 6, 9 masne kiseline

 

– Nalaze se u voću, povrću, orašatim plodovima i semenkama. Mononezasićene masne kiseline su dobre zbog toga što obezbeđuju organizmu antioksidante kao što su selen i vitami E. Sprečavaju nastanak kardiovaskularnih bolesti, dijebetes, gojazost.

– Biljna esecijalna ulja su veoma zdrava. Ne sadrže holesterol i trans masti. Najviše se upotrebljavaju u kozmetici, za negu lica i kože, odličani su antioksidanti. Neki od ulja su i prirodni tonik ( esencialno ulje koreanskog gin-singa ), ulje avokada je dobro u lečenju kožnih iritacija i podmlađivanje kože, extra devičansko maslinovo ulje potpomaže nervnom sistemu, ulje kanabisa je veoma lekovito i pouzdano u lečenjuh određenih tipova raka.

– Omega 3

su dobre zbog toga što utiču na nervni sistem. Ne možemo da ih proizvodimo pa moramo da ih unosimo putem hrane. Deca bi trebalo da ih unose u većim količinama. Najviše se nalaze u morskoj hrani.

 

– Omega 6

su zastupljene u rafiniranim proizvodima. Nusprodukti omega 6 masnih kiselina potstiču upalne procese, zgrušavanje krvi itd., dok omega 3 deluju suprotno. Preporučuje se unos omega 6 i omega 3 u odnosu 1:3 do 1:5.

 

– Omega 9

su masti koje se nalaze u biljkama, tj. voću i povrću, semenkama i orašastim plodovima. Poboljšavaju metabolizam i raspoleženje. Takođe smanjuju LDL ( loš holeterol ),i povećavaju HDl ( dobar holesterol), i regulišu šećer u krvi. Smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti i šloga i dijebetesa.

 

 

 

Nemanja Ljubisavljević
Trener i Savetnik za ishranu