Ishrana je sastavni deo svakog živog organizma, bića na zemlji.

Ishrana je potreba svakog čoveka, a to je proces gde ljudsko biće putem konzumacije hrane unosi sve potrebne elemente, materije u organizam da bi njegovo telo kompletno funkcionisalo, kao i da bi zadovoljio glad i svoja čula.

Ishrana savremenog čoveka je veoma loša.Statistički podaci su zabeleželi da je ishrana sadašnjeg čoveka najnezdravija u istoriji čovečanstva. Živimo u modernom svetu gde tehnologija, nauka i medicina napreduju iz dana u dan, ali eto ipak vise od pola zemljine populacije boluje od raznih bolesti da ne kazem “ Ne izlečivih “.

Savremena ishrana

Savremeni čovek se danas hrani većinom da zadovolji svoju glad i svoja čula, ne gleda šta jede, ne obazire se na raznovrsnu ishranu, i neobazire se na to šta mu telo kaže. Hrani se većinom iskljucivo industrijskim proizvodima, koje današnje koorporacije plasiraju putem medija. U današnje vreme brza hrana ili drugim rečima “ FastFood “, je samo jedna od redovnih obroka današnjeg društva. To su pržena hrana, pleskavice, burgere, i ostala mesa koja su puna holesterola i koncentrata, gazirana pića puna rafinisanih šećera,rafinisanih industrijskih namaza kao sto su majonez, senf,itd.

Tu su i pekare i poslatičanice koje ne mogu da naprave proizvod bez brašna, šećera, soli, jaja, i mlečnih proizvoda. To su glavne namirnice za proizvodnju,a ujedno i 4 najveća otrova koja izazivaju zavisniost. Mlečni prozvodi takođe spadaju u redovne obroke. Oni sadrže hormone životinja i antibiotike, kao i kiselinki pH vrednost, puni su holesterola i zasićenih masti. Hrana takvog porekla ( životinjskog ), kada se konzumira svakodnevno unosimo takve sastojke koje prevazilaze naše fiziološke potrebe što ima za posledicu po naše zdravlje. Hranu koji mi kupujemo u velikim centrima, marketima, većinom “ne znamo” odkle dolazi, sta sadrže.

GMO Hrana

Sad je na glasu GMO hrana od koje “ne možemo” pobeći ( genetski modifikovani organizm ). To je za one koje ne znaju ili ne razumeju taj termin, biljka, životinja, bakterija ili neki drugi organizm, čiji je genetski material modifikovan koristeći postojeći DNK metod spajanje gena. To je proces gde se razliciti DNK spajaju u jedan molekul, i tako stvore novu kombinaciju gena, i to je sastavni deo današnje ishrane čoveka. GMO hrana je svuda,ali mali procenat organskog proizvoda, proizvede se od strane ljudi ( seljaka ), koji imaju male farme, i te proizvode proizvedu u sobstvene svrhe. Malo je onih koji izvoze.

Bolesti i namirnice animalnog porekla

Istraživanja su pokazala da pretežna ishrana životinjskog porekla, i rafinisanih proizvoda dovodi do raznih bolesti kao što su, kardiovaskularna oboljenja, artritis, dijabetes, bolesti digestivnog sistema, takodje problem sa bubrezima, prostatom,jetrom, krvni pritisak, migrena, glavobolja, ailchamerova bolest, autizam, pa čak i rak, ali mi ne smanjujemo konzumacuju istog uprkos tim činjenicama, već povećavamo iz godine u godinu .

Statistika je pokazala da je za ovu godinu do dana 5.8.2017.

Konzumirano 185,500,768 tona mesa,

– kao i da je potrošeno u svrhu proizvodnje mesa 1,200,150,450,890 tona vode,

– kao i da je proizvedeno 90,343,901 tona antibiotika na živu stoku ( drugim rečima živoj stoci daju antibiotike da bi proizveli što brže proizvod i izbacili ga na tržište, bez obzira na posledice po ljudsko zdravlje, a to mi svakodnevno konzumiramo, mi, vi, vaša, naša deca ).

– Takodje je proizvedeno 2078171.90 tona pesticida širom sveta koje se koriste u svrhu sto brže proizvodnje voća i povrća,

– takodje je proizvedeno 4408975,98 kilograma parabena ( to je konzervans koji se koristi u proizvodnji kozmetike, u proizvodnji lekova,a u proizvodnji hrane se koristi kao aditiv. Zabeleženo je da povećava rizik raka dojke kao i poremećaj sa hormonima, tj. estrogenom ).

Do dana 5.8.2017. zabeleženo je

7,125,587 novih slučaja obolelih od raka, i

– 700 kontaminiranih hemikalija koje se trenutno nalaze u našem organizmu.

– Isto tako je proizvedeno 91,456,871 tona morskih proizvoda koji su puni hemikalija ili su proizvedeni na morskim farmama pod uticajem čoveka,

– 2,123,123 smrtnih ishoda pod uticajem zagadjene vode i sličnih uticaja ( hrane).

– Izbaceno je 237,554,300 tona opasnog zagadljivog materijala ( koji se nalaze uglavnom u industriskim predelima, gde je ogromna proizvodnja hrane ),

– 1,298,098,678 tona deponije otpada se nalazi u okeanu,

– 1250716,42 tona bifenola A ( koristi se u proizvodnji nekih plastika i epoksi smola, kao što su flašice za vodu, sportska oprema, konzervi za hranu. Ali istraživanja su pokazala da BPA ima svojstva hormona usled čega se javila zabrinutost oko bezbodnosti njegove upotrebe u nekim proizvodima, posebno onima koji su u kontaktu sa hranom.

Bifenol A

Od 2008-e, neke vlade su ispitivale njegovu bezbednost, što je izazvalo da prodavci povuku proizvode koji sadrže polikarbonate. Evropska unija i Kanada su zabranile upotrebu BPA u flašicama za bebe. U Srbiji ne postoji slična zabrana. Ispitivanje hemikalija koje se javljaju u životnoj sredini i tiroidne funkcije iz iz 2009-e izazvalo je zabrinutost zbog uticaja koji BPA ima na Trijodotironin i i zaključilo da „dostupni dokazi sugerišu da vladine agencije treba da regulišu hemikalije koje ometaju rad štitne žlezde, posebno gde se upotreba odnosi na trudnice, novorođenčad i malu decu

Izveštaj iz 2008-e Centra za procenu rizika po ljudsku reprodukciju, u okviru Američkog Nacionalnog toksikološkog programa, koji je deo Nacionalnog instituta za ekološko zdravlje, je imao „neke zabrinjavajuće nalaze“, da su bebe pod rizikom od izloženosti BPA. Zaključili su da, „u odnosu na trenutne procene o izloženosti opšte populacije BPA u Americi“ sledeće:

Za trudnice i fetuse, ekspertski panel je našao da su različiti nivoi problematični u različitim fazama razvoja, i to:

– Za neurološke i efekte na ponašanje, postoji određena briga
– Za efekte na prostatu, minimalna briga
– Za efekte na moguć ubrzan pubertet, minimalna briga
– Za defekte i malformacije, zanemarljiva briga

Za bebe i decu, panel daje sledeće nivoe zabrinutosti za biološke procese na koje bi BPA mogao imati uticaja:

Izvesna zabrinutost u vezi neuronskog i efekata na ponašanje
minimalna zabrinutost u vezi uticaja na preuranjeni pubertet.

– Za odrasle, zanemarljiva briga za nepovoljne efekte na reproduktivno zdravlje pri standardnoj izloženosti BPA. Za grupe koje su izložene BPA u vrlo velikim količinama, npr ljudi koje posao dovodi u kontakt sa velikim količinama BPA, nivo zabrinutosti je podignut na „minimalan. Takođe utiče na gojaznost i na nervni sistem

Statistika je tu, ali brojevi i dalje nadolaze, a to je samo dokaz koliko se čovek loše hrani i šta sve utiče na njega. Zajedno možemo do promena i do zdravijeg stila života.

Ne živi da bi jeo,jedi da bi živeo.
Hipokrat

Nemanja Ljubisavljević
Trener i Savetnik za ishranu